top of page

ЕСТЕТСКО ОБЛИКОВАЊЕ IV ГОДИНА - ТЕОРИЈА:

                                                        III ЛЕКЦИЈА 

 

 

                                    ПРОПОРЦИЈЕ МОДНЕ ФИГУРЕ

 

 

     Променом стилова у уметности мењају се и узори лепоте човечијег тела као и приказивање пропорција модне фигуре у складу са владавином појединог модног стила. Појам модна фигура произилази из стручног назива ликовног поројектовања одеће и модне графике а потиче од латинске речи `фигура`, у преводу: облик, лик, слика, цртеж. Енглески израз је `fashion figure`, француски `figurine de mode`.

 

    Све промене пропорција модне фигуре подређене су природним законима нормалних пропорција човечијег тела. Проучавањем човечијег тела може се лакше и једноставније ликовно пројектовати складни мушки и женски лик.

 

     У односу на  ноирмалне човечије пропшорције модна фигура је продужена да би деловала привлачно, елегантно а пре свега витко. Ако се пројектује одећа за човечије тело нормалне висине  и одговарајућих пропорција, постићиће се привид дебље и јаче особе него што се жели.

 

     Модна фигура темељи се на основним законима човечијег тела али уместо 1:8 пропорције узима се пропорција 1:9, што значи понављање дужине главе 9 пута у целкокупној висини тела. Продужење мадне фигуре догађа се у пределу струка, руку и ногу а целокупан утисак елеганције модне фигуре и привлачности одеће на њему постиже се продужењем ногу.

 

     Ноге се могу продужавати и у односу 1:10-12. Овај однос се користи претежно у модној графици. Глава остаје иста али визуелно мања.

 

     

 

 

                                                        II ЛЕКЦИЈА 

 

 

                                    МОДНА ФИГУРА У ПОКРЕТУ

 

 

     Модна фигура у усправном положају изгледа помало неприродно и усиљено па на њему одећа делује беживотно. У ликовном пројектовању одеће користи се најчешће модна фигура у покрету. Одрђени покрет тела повезан је са наборима одеће. Модна фигура у покрету мора бити у равнотежи без обзира на изражајност покрета, опуштеног, смиреног, корака или искорака, окрета тела или било којег другог покрета.

  

     Код усправног става човечије тело се, као и модна фигура, ослања једнако на обе ноге. У том случају карлица стоји водоравно. У опуштеном положају тела мењају се силе у мишићима па се тежина тела преноси више на једну а мање на другу ногу. Карлица губи један од ослонаца и нагиње се. Нагнута карлица повлачи на своју страну кичму. Тако савијена кичма поставља цели горњи део тела у коси положај што се јасно види на раменима спуштеним према  према оптерећеној нози.

 

     Уметници, сликари и вајари називају опуштени положај тела `контрапост`, што би у преводу значило супротан став од усправног става.

 

 

                                                        IV ЛЕКЦИЈА 

 

 

                                    ЛИКОВНО ПРОЈЕКТОВАЊЕ ОДЕЋЕ

 

 

     Одећа се пројектује на основу модне фигуре а она може бити у стању мировања или у, визуелно привлачнијем, покрету. При покрету тела модне фигуре стварају се набори који откривају и наглашавају поједине покрете. Уцртавање препознатљивих набора даје живост и привлачност ликовном пројекту одеће.

 

     Када се посматра одевни лик издалека назиру се обриси одеће а јасно се види дужина одеће која је повезана са наменом, полом, приликом а мења се у складу са модним кретањима.

 

     Класична дужина панталона (мушких и женских) завршава на крају пете а спреда праве набор на стопалу. 

     Класична дужина капута и огртача је до краја листа ноге, а класична дужина сакоа мери се према испруженој руци до палца и покрива зглоб шаке.

 

     Дужина сукње мењала се према модним кретањима. У употреби су уобичајене дужине  под називом мини, миди и  макси. Идеалном дужином се сматра `Chanel` дужина према модној креаторки Coco Shanel, а покрива колено и руб сукње завршава на сужењу горњег дела листа.

 

     Мини дужина почиње од прве трећине до половине бедара.

     Миди дужина завршава на доњем делу листа ноге.

     Макси дужина досеже до глежња а сасвим дуга одећа покрива стопала.

 

 

                                          

 

                                                         Лекција бр.10

 

      

                                                         ЧИСТ ДИЗАЈН

 

 

    Чист дизајн као правац је новијег датума и типичан је за великосеријску и масовну производњу. Производи су једноставни са равним или благо закошеним површинама. Циљ чистог дизајна једа се максимално поједностави облик  и конструкција производа, ради брже производње и лакше монтаже. Применом аутоматизације и роботике повећава се продуктивност.

 

     У развојном смислумчист дизајн је наставак рационалног дизајна. Чист дизајн још мање, у односу на рационалан дизајн, користи орнаменте и боје. Тежи се минималној примени елемената естетског квалитета производа. То значи да су облици производа чисти са правим и равним линијама. Овај правац се највише користи при дизајнирању техничких производа, посуђа, машина, уређаја, алата и у индустријској производњи.

 

     Код овог правца прети опаснос од једноличних производа а маштовитост дизајнера је спутана. Потребно је велико искуство, вештина и даровитост да би се избегла крајња монотонија и непривлачност производа.

 

     У примени чистог дизајна у производњи и пословању, многе фирме стварају производе и њихове колекције. Савремено тржиште захтева разноврсност асортимана са већим бројем модела и већим естетским нивоом. Да би се задовољили потрошачи, код примене овог правца дизајна, потребна је већа сарадња менаџера и маркетинга са дизајнерима да би се одредила мера у поједностављењу производа.

                                         

 

                                                         Лекција бр.11

 

      

                                            АЕРОДИНАМИЧАН ДИЗАЈН

 

 

    У овом правцу облик производа је аеродинамичан. Производ који има аеродинамичан облик пружа најмањи отпор ваздуха, воде и слично, приликом кретања. Јавио се при изради првих чамаца и бродова. Значајнија примена јавља се почетком двадесетог века при развоју авиона и других летилица.

   

     Данас аеродинамичан дизајн има широку примену као самосталан правац и у оквиру интегралног дизајна. Производи аеродинамичких облика имају више нивоа техничко-функционалног квалитета. То је последица заобљених облика и кривих површина које се складно уклапају у те облике. Код аеродинамичних облика лакше је руковање, одржавање и сервисирање, међутим у обради долази до већих отпада материјала што увећава трошкове и смањује економичност у производњи.

 

     Аеродинамични производи допуштају, у естетском смислу, примену орнамената, боје и декорације. Тиме криве површине добијају висок естетски ниво. Овај дизајн заступњен је код многих техничких производа, одеће, обуће, намештаја, посуђа, играчака итд.

                                         

 

                                                         Лекција бр.12

 

      

                                                ИНТЕГРАЛАН ДИЗАЈН

 

 

   Интегралан дизајн је правац који интегрише све релевантне факторе и односе у циљу стварања квалитетног производа. Облици производа су различити и могу интегрисати елементе метафоричног, рационалног, чистог, аеродинамичног или неког другог правца. Због тога производи имају разноврсне, уравнотежене и интегрисане техничко-функционалне, естетске, економске и ергономске квалитете.

 

     Интегрални дизајн ствара успешне производе са становишта интереса и произвођача и потрошача. Производи су атрактивни, привлачни, ефикасни за производњу и потрошњу и конкурентни.

 

     Различите потребе, захтеви, жеље, куповна моћ потрошача условљавају интеграли дизајн. С обзиром да се акценат стално мења нпр. на функцију и лепоту, дизајн сталнио добија нове задатке у погледу својства производа. Такође, промене у образовању, култури, схватањима и навикама утичу на развој дизајна. Интеграли дизајн на бази маркетинга и информација ствара добру базу за стварање квалитетног производа за тржиште.

 

     Овај правац интегрише све позитивне правце у дизајну па су му могућности универзалне а карактеришу га могућност стварања оптималних производа и стални раст квалитета. 

 

                                                         Лекција бр.13

     

      

                                                КОМПОНЕНТЕ ДИЗАЈНА

 

 

     У процесу дизајнирања све фазе и активности, у којем производ настаје, имају многе компоненте које прожимају тај процес.

 

     Компоненте дизајна имају свој теоријски и практични аспект. Компоненте чине суштину дизајна и представљају његову садржину у дизајнирању производа.

 

     У преносном смислу компоненте дизајна су и чиниоци квалитета производа а у практичном смислу компоненте дизајна представљају токове активности којима се постепено стварају производи кроз процеса дизајнирања.

 

     Из компоненти дизајна  проистичу многи утицаји дизајнирања на пословање предузећа, бизнис, менаџмент, квалитет итд. Компоненте дизајна и квалитет производа су у органској вези, што је суштинско обележје стваралаштва и укупног деловања дизајна.

 

     Постоје четири врсте компоненти дизајна:

 

1. Техничко-функционална

2. Естетска

3. Економска

4. Ергономска

                                                       Лекција бр. 14

 

 

                           ТЕХНИЧКО – ФУНКЦИОНАЛНА КОМПОНЕНТА ДИЗАЈНА

 

 

      Техничко – функционална компонента дизајна кроз процес дизајнирања прелази у техничко – функционални квалитет производа. Сваки производ мора да функционише, ради, односно да производи неко дејство. То дејство може бити статично, фиксирано на једном месту или за неки други производ или динамично, када своје функције обавља у кретању.

 

     Техничко – функционална компонента производа мора бити тако заступљена у процесу дизајнирања да буде сагласна са захтевима тржишта. Ови захтеви проистичу из потребе људи да их производ замени у некој радњи (аутомобил, струг, дизалица и слично), да им заштити тело и живот (одећа, обућа, кућа и слично) и тако даље. При дизајнирању се даје акценат на функцију, али се води рачуна и о томе да производ буде леп, да је ергономичан и да има прихватљиву цену.

 

      Техничко – функционални квалитет производа је настао средином деветнаестог века када се прелазило са занатске на индустријску производњу. 

 

      Техничко – функционалне компоненте у процесу дизајнирања пролазе кроз следеће фазе:

 

      1) Стварање идеја

      2) Креирање

      3) Конструисање

      4) Избор материјала

      5) Израда прототипа производа

 

      Прототип – пробна верзија производа.

                                          

 

                                                               ЛЕКЦИЈА бр.6

 

 

                                                     ИНДУСТИЈСКА ЕСТЕТИКА 

 

 

      Пол Сурио је још 1905.године створио теорију о рационалној естетици. Она се заснива на помирењу између естетике и функционализма, односно између лепог и употребног. Основни циљ индустријске естетике је развијање лепоте код индустријских производа, као и у радној и животној средини. Такође, ова теорија има за циљ да објасни везу естетике и дизајна као и других квалитета и вредности у индустријским производима.

 

      Француски естетичар Жак Виено је формулисао неколико закона који важе и данас: економичност, стил, јединство и хармонија, хармонији изгледа и употребности, комерцијалност и интегрисана уметност.

 

      Индустријска естетика не може бити замена за дизајн. Она је само правац у дизајну, чији је основно обележје естетски квалитет производа. Индустријска естетика наглашава значај лепоте производа, док друге функционалне и остале квалитете подразумева. Потреба купца је да при куповини производа исти доживи као целовит и да га прате лепе емоције док га поседује и користи. 

 

                                          

 

                                                           ЛЕКЦИЈА бр.7

 

 

                                                             СТАЈЛИНГ

 

 

     За време економске кризе у свету, тридесетих година двадесетог века, јавља се правац под именом "Стајлинг". Стајлинг је имао само комерцијалне циљеве и настао је као резултат борбе произвођача на тржишту.

 

     Основне карактеристике Стајлинга су форсирање облика предмета који су неприродни и који немају симболичне, асоцијативне нити неке друге везе са наменом производа. На тај начин производи су привидно нови и привлаче оне потрошаче који воле лажан сјај.

 

     Стајлинг утиче на развијање лошег укуса и наношење штете дизајну, образовању и култури. Примена Стајлинга доводи до појаве лоших имитација старих стилова у појединим категоријама производа, због раније формираног лошег укуса потрошача.

 

     Најефикасније средство за сузбијање Стајлинга је игнорисање производа који носе његова обележја, као и образовање младих дизајнера којима се у свест морају усадити све негативне последице примене овог правца.

 

                                          

 

                                                         ЛЕКЦИЈА бр.8

 

      

                                               МЕТАФОРИЧАН ДИЗАЈН

 

 

     Прво својство овог дизајна је пренесени смисао идеја,мотива и решења приликом дизајнирања производа. На облицима производа стварају се асоцијације везане за природу, пре свега за биљни и животињски свет. Облици производа оптерећени су украсима и стилизацијама разних мотива из природе. Метафоричан дизајн се највише користи у дизајну текстила,одеће,намештаја и сл. Често се срећу стилизација различитих цветова на тканинама или делови дивљих животиња на намештају или посуђу (чаше у облику цвета,лавље шапе на ногама столова,цветни мотив на женској одећи).

 

     Стилизације из природе се врше пажљиво и са мером тако да производи иамју висок естетски квалитет. Постоје производи на којима се не могу преносити стилизовани мотиви из природе: бела техника,разни технички производи, медицински уређаји итд.) Овај правац има све већу примену и данас се користи у дизајнирању намештаја, електронских производа,аутомобила,одеће за старије особе... На овим производима потребно је пажљиво лоцирати орнаменте усагласити њихове величине облике и боје,а нарочито их хармонизовати у погледу ритмике,акцента,контаста и градације.

 

 

 

 

 

 

                                          

 

                                                         ЛЕКЦИЈА бр.9

 

      

                                               РАЦИОНАЛАН ДИЗАЈН

 

 

     Овај правац дизајна јавио се средином XX векакао резултат развоја технике, технологије и проналаска нових материјала. Циљ овог правца дизајна је створити рационалан производ у сваком погледу. Производи су често типизовани и стандардизовани, како би се производили са мање трошкова. Производња је масовна уз велико учешће машинског рада.

 

     Рационалан дизајн даје акценат на функцију производа. Производи су једноставни а ако су сложени онда је то врло ретко. Потрошачи траже различите производе, па дизајнери морају да помире два захтева, да производ буде рационалан и издиференциран. При дизајнирању производа по принципима рационалног дизајна треба пронаћи равнотежу између поједностављивања производа због мањих трошкова и захтева потрошача да они буду атрактивни, разноврсни и привлачни.

 

     Рационалан дизајн ограничава употребу орнамената па је дизајнер не мотивисан. Предузеће које тежи рационалном дизајну  мора изабрати или стриктну примену рационалног дизајна (па ће производи бити монотони, неатрактивни и непривлачни за потрошаче) или ће ићи на комбинацију, са рецимо метафоричним дизајном, чиме ће помирити сопствене и интересе потрошача.

                                                                  

                                                                ЛЕКЦИЈА бр.5

 

 

                                                          ФУНКЦИОНАЛИЗАМ

 

                                                                           

       Дизајн је увек имао задатак да створи употребне предмете који ће задовољити неку потребу људи. Функционализам као правац и квалитет производа у смислу његове употребности, прво се јавио у архитектури. Сматра се да је функционализам настао средином деветнаестог века при преласку са занатске на индустријску производњу.

 

      Основни принцип функционализма је да су лепота и други атрибути предмета у другом плану у односу на функцију. Естетски и други квалитети трба да произађу из употрбности – функције предмета. Међутим, потпуна примена функционализма носи опасност да производи буду једнолични, монотони и типизовани. Зато треба тежити да се у дизајнирању не инсистира само на функционализму.

 

      У теорији дизајна су прихваћене три аналогије:

 

  1. Механичка;

  2. Органска;

  3. Морална;

 

      Механичка аналогија заснива се на уверењу да функционални предмети самим тим имају и лепоту и друге квалитете. Производ је леп само ако је технички савршен.

 

      Органска аналогија заснива се на уверењу да су лепота и савршенство природе узор за дизајнирање производа. Функционални производи имају аналогију са разним облицима и њиховим елементима у природи.

 

      Морална аналогија заснива се на асоцијативном дејству употребних предмета на емоције, свест и психосоциолошко биће човека из чега проистичу и моралне вредности људи. Употребни предмет мора да одражава стил, културу и време када је створен као и елементе морала.

                                                          ЛЕКЦИЈА бр.4

 

 

                                                   УНИКАТНИ ДИЗАЈН

 

 

      Стари мајстори – занатлије су често  израђивали употрбне предмете у малим количинама. При том, они су поштовали жељу купца.  Важно правило уникатног дизајна је урадити само један предмет, а ако се употребни предмет израђивао уједном примерку такав предмет се звао уникат. Уникат, поред употребног, има и социолошки и психолошки значај, јер је обезбеђивао је статус купца. Поседовати уникат значило је имати друштвени престиж.

 

      Уникатни дизајн данас користи савремену технологију, компјутере, нове материјале итд. Предност овог дизајна је у непостојању проблема продаје али постоји и велика одговорност због захтева купаца. Фирма која негује уникатни дизај увек има своје купце који су јој лојални.

 

      Уникат је намењен познатом купцу, а ако то није случај купац ће се сигурно појавити.

 

      Уникатни дизајн се обично јавља при појави нове моде или модног хира.

                                                        ЛЕКЦИЈА бр. 3

 

                                                  ПРАВЦИ У ДИЗАЈНУ

 

 

      Дизајн се развијао кроз различите периоде људске историје, добре и лоше (на пример ратови). Свако стваралаштво у области употрбних предмета има свој континуитет. У појединим периодима стваралаштво је имало обележја која су га чинила посебним правцем. Сви правци су били специфични, зависно од својства употребних предмета који су припадали сваком од њих.

 

      У данашњем облику дизајн се развио тек после другог светског рата. Корени дизајна су у далекој прошлости и изникли су из старих заната и уметности. Данас је дизајн стваралачка дисциплина коју карактеришу производи и њени резултати. Ти производи имају различита својства која обележавају разне правце у дизајну.

 

      Људи су у прошлости подржавали успеле стилове и моде, вршећи на тај начин економска, социолошка и психолошка дејства на њих. Сви велики стилови истовремено представљају и правце у стварању материјалних добара, односно употребних предмета. То се посебно односи на архитектуру, одећу, обућу, накит, намештај и друго.

 

      Данас нема великих стилова али постоје специфични правци у дизајну. Најважнији правци и фазе развоја дизајна су:

 

  1. Уникатни дизајн

  2. Функционализам

  3. Индустријска естетика

  4. Стајлинг

  5. Метафоричан дизајн

  6. Рационалан дизајн

  7. Чист дизајн

  8. Аеродинамичан дизајн

  9. Интегралан дизајн

                                                        I ЛЕКЦИЈА 

 

 

                                    ПРИМЕНА ЛИНИЈА У ДИЗАЈНУ ОДЕЋЕ

 

 

     У форми одеће највише су заступљене благо заобљене линије које су карактеристичне за људску фигуру.

 

     Линије се у дизајну јављају као:

 

     1. Модне линије

     2. Линије на одевном предмету

     3. Линије на дезену

 

     Линија у дизајну као модна линија јавља се у облику слова: Т, А, Х, У, и обрнуто У.

     Т – широка рамена, узан струк, уска сукња

     А – узана рамена, наглашен струк, широка сукња

     Х – широка рамена, узан струк, широка сукња

     У – широка рамена, узан струк, узана сукња

     Λ – узана рамена, узан струк, широка сукња

 

     Линија у дизајну као линија на одевном предмету јавља се као граница између два одевна предмета, као граница између одевног предмета и модог детаља, као шав и као набор.

 

     Линија у дизајну као линија на дезену јавља се као граница између две различите боје,као граница  две нијансе  исте боје и као линија на графичком (црно-белом) дезену.

 

 

                                                           ЛЕКЦИЈА Бр.2

 

                                           ПОЈАМ И ДЕФИНИСАЊЕ ДИЗАЈНА 

 

 

   Индустријска производња доводи до конкуренције између произвођача а све оштрији критеријуми купаца доводе до повећане избирљивости при куповини. Тако  настаје борба за тржиште а тиме и производи постају све квалитетнији.

 

     У односима, људске потребе-производња-задовољење потреба, присутан је дизајн који производу мора дати квалитете у техничко-функционалном, естетском, економском и ергономском смислу. Дизајн као стваралачка дисциплина и маркетинг делују интегрисано и паралелно у интеракцијама са другим функцијама у предузећу. Оваква интеракција обезбеђује дизајнирање производа какве потрошачи траже. Производ мора оптимално да функционише, да буде леп, економски снажан у смислу профита и бизниса као и ергономичан. Када се све ово постигне производ има успех на тржишту. Улога дизајна је дакле, створити квалитетан и привлачан производ.

 

     Дизајн у научном и стручном погледу је интердисциплинаран. Његово изучавање укључује технику, технологију, информатику, естетику, економију, психологију, социологију, а због ергономије и медицину.

 

 

 

                                                       ЛЕКЦИЈА Бр.1  

                                       

                                         ИСТОРИЈСКИ КОРЕНИ ДИЗАЈНА

 

 

     Филозофија савременог човека је: живети и радити лепше, са мање материјалних улагања и трошкова менталне и физичке енергије. У томе му дизајн свесрдно помаже стварањем употрбних предмета, то јест производа. Човек је употребне предмете стварао од памтивека. Ти предмети су у почетку били примитивни, посматрано са аспекта данашњег дизајна.

 

     На развој употребних предмета, кроз историју, поред дизајна утицали су:

 

     -уметност;

     -архитектура;

     -занатство;

     -наука;

     -технологија и друге области човековог стваралаштва;

 

      За достигнути ниво развоја употребних предмета човек треба да захвали:

 

     -предходним цивилизацијама, односно народима;

     -верским, традиционалним и националним обичајима;

     -напредку људске мисли;

     -маштовитости и интелигенцији ствараоца;

     -слободи мишљења;

     -имагинацији и фантазији свих оних који су непосредноили посредно допринели настанку и развоју дизајна.

 

 

 

                                                        XII ЛЕКЦИЈА

 

 

                                                          ТЕКСТУРА

 

 

      Текстура као средство ликовног изражавања представља структурни распоред честица на површини материјала, односно рељеф површине. Текстура допуњује представу о неком облику и доживљава се двојако: визуелно и путем чула додира.

 

      Различите текстуре имају различита асоцијативна својства. Меке, глатке и благе текстуре дају утисак о облику на један спонтан, миран, хармоничан и свечан начин.

Нсупрот њима, грубе, оштре и наглашене текстуре дају утисак о облицима на нападан и агресиван начин.

 

      Постоје четири основне текстуре:

      1) Храпава са сјајем

      2) Храпава без сјаја

      3) Глатка са сјајем

      4) Глатка без сјаја

 

      Материјали који се користе у одевању имају различите текстуре. Оне зависе од сировинског састава, врсте предива, технологије израде и технологије дораде. Природни материјали (вуна, памук, лан) дају тканине или плетенине грубље структуре, док синтетичка влакна мекшу и глатку. Технологија израде, односно, начин ткања или плетења, одређује врсту текстуре, а технологија дораде, бојење, штампање, ваљање, бељење, рашчупавање, мењају структуру тканине.

 

      Платнени преплетај даје глатку структуру док се кепер одликује дијагоналним линијама у текстури. Код плетенине структура може бити: глатка, рељефна, ребраста и рустична.

 

 

 

                                                        X ЛЕКЦИЈА

 

                                   СРЕДСТВА ЛИКОВНОГ ИЗРАЖАВАЊA:

 

                                                           ЛИНИЈА

 

      У средства ликовног изражавања спадају: линија, површина, форма (облик), валер, боја и текстура. Линија је основно средство ликовног изражавања и једно од начела естетског реда. Настаје померањем материјалне тачке у простору. Све облике у природи можемо свести на линије и објаснити их линијама. Према томе, линија је замишљено средство изражавања које је створио човек да би са њом организовао живот око себе и у себи. Човек линијом бележи своје унутрашње ритмове, импулсе и вибрације.

 

     Линија може бити: стварна и имагинарна.

 

     Стварна линија постоји као реална црта, изведена средством за цртање на некој подлози а када се две површине или форме налазе једна поред  друге, границу између њих доживљавамо као имагинарну линију. Та граница у сликарству може бити између две различите боје или између две нијансе исте боје. У архитектури и скулптури линија је граница између две површине или масе.

 

     Линије делимо према:

 

     1. Облику – праве и криве

     2. Изразу – чврсте (праве) и меке (криве)

     3. Положају – хоризонталне, вертикалне и дијагоналне

 

      Свака од ових линија има симболичко и асоцијативно значење као и психолошко дејство на човека.

 

      Примери:

 

     -Права линија означава прецизност, а ако је још и хоризонтална, даје утисак мирноће, одмора и благостања.

     -Усправна линија или вертикална даје утисак гордости, узвишености и достојанства.

     -Дијагонална линија делује динамично и агресивно.

     -Благо таласасте линије означавају женственост, грациозност и нежност.

     -Дубоко таласасте линије означавају немир и узбуђење.

     -Линије које се секу под оштрим углом означавају грубост и мушкост.

     -Линије које се секу у разним правцима означавају конфликт и пражњење електрицитета.

     -Испупчена линија означава вољу и енергију а опуштена линија лењост и умор.

 

 

                                                        IX ЛЕКЦИЈА

 

 

    КОНСТРУКЦИЈА КАО ЕЛЕМЕНТ ТЕХНИЧКО - ФУНКЦИОНАЛНЕ КОМПОНЕНТЕ

 

 

      Основ функционисања производа лежи у његовом техничко – функционалном квалитету. Овај квалитет одређује и развој и квалитет конструкције који се манифестује короз: што мање кварова и ломова, поузданост, дуговечност, минималну потрошњу енергије итд. Стога су развој конструкције и техничко – функционалном квалитет у сталној вези и међузависности. За развој конструкције најодговорнији су дизајнери али и други чланови стручног тима: инжењери, техничари, менаџери, мајстори. Развој конструкције најефикаснији је када се обавља у самом предузећу јер развој конструкције представља пословну тајну.

 

      Производ у материјалном погледу карактеришу: величина, облик, материјал и начин спајања делова склопова и подсклопова у целовит производ. Упроцесу дизајнирања прво се креира производ а затим конструише. Конструкција производа је далеко значајнија за његов техничко – функционални квалитет.Иако је креција цртеж или слика, она у значајној мери прдодређује производ. Конструисањем производа материјализује се идеја као мисаона категорија. Конструисање значи дефинисање: облика, квалитета обраде, начина повезивања и функционисања свих елемената као целине. Позната је изрека, да производ функционише онолико квалитетно, колико је прецизно конструисан.

 

      У конструкционом дефинисању дизајнер је обавезан да проучи:

 

      1) намену производа

      2) функцију сваког дела производа

      3) материјале од којих ће производ бити направљен

      4) технолошки поступак којим ће се производ израдити

      5) начин функционисања готовог производа

 

      При дизајнирању и конструисању, сви елементи се морају тако повезати да сваки од њих извршава своју функцију у производу као систему. Конструисање, односно повезивање елемената, мора се приказати и на техничком цртежу, заједно са пројекцијома пресека, димензијама, врастама материјала и начином обраде елемената.

 

                                                                

                                                     VIII   ЛЕКЦИЈА

 

 

     МАТЕРИЈАЛ КАО ЕЛЕМЕНТ ТЕХНИЧКО-ФУНКЦИОНАЛНЕ  КОМПОНЕНТЕ

                                                  

 

      У дизајнирању и реализацији нових производа користе се различити матријали: неоргански, органски и синтетички. Материјал физички гради производ, а често својом текстуром и бојом одређује и његов естетски квалитет. При дизајнирању производа бирају се они материјали од којих ће производ моћи да се реализује одређеном технологијом обраде.

 

      При избору материјала који треба да обезбеде техничко-функционални квалитет, јављају се два случаја:

 

  1. За производ постоји само један материјал на тржишту;

  2. За произбод постоје алтернативни материјали по физичко-механичким, естетским и другим својствима;

  3.  

      У првом случају дизајнер је ограничен, а у другом му се пружа већи избор материјала за производ.  Материјал, такође, утиче и на естетски, економси и ергономски квалитет, али и на конкурентност и тржишну позицију производа.

 

      Материјал утиче на квалитет преко:

 

  1. Природе и квалитета материјала.

  2. Физичко-механичких својстава (тврдоћа, еластичност, отпорност на ударе и хабање...)

  3. Подобности материјала за обраду (сечење, резање, шивење, лепљење...)

  4. Дуговечност материјала, а тиме и производа.

  5. Безопасност материјала по здравље и живот људи.

  6. Задовољавања  екологијe.

 

                                                        VI ЛЕКЦИЈА

 

 

                             ОРНАМЕНТ КАО ЕЛЕМЕНТ ЕСТЕТСКЕ КОМПОНЕНТЕ

 

 

      Да би се поједниним производима увећао естетски квалитет користи се орнамент, украс као ефикасан фактор увећања тог квалитета. Ако су површине, које су доступне оку потрошача, обогаћене украсима и детаљима, тада је производ лепши. Међутим, претерано украшавање, односно неумерена употреба орнамената у дизајнирању нарушава естетски квалитет производа. Некада то доводи до кича и обезвређивања производа у естетском погледу.

 

      Употреба орнамената условљена је функцијом и природом производа. Тако је бесмислено украшавати површине на производима беле технике, али на пример намештај или одећа се често украшавају.

 

      Код људи је потреба за украшавањем утемељена на психолошкој основи. Дејство орнамената на психолошке процесе и емоције људи има за циљ да привуче њихову пажњу и да их наведе да купе производ.

 

      Примена орнамената зависи од величине, облика и боје производа, од врсте материјала и поступка израде производа.

 

      Орнамент значајно доприноси естетском квалитету производа уколико се у процесу дизајнирања примени са пажњом и мером.

                                                        V ЛЕКЦИЈА

 

 

                               БОЈЕ КАО ЕЛЕМЕНТ ЕСТЕТСКЕ КОМПОНЕНТЕ

 

 

      Материјали од којих је израђен производ  имају своју природну боју, али се она може и наносити, чиме се омогућава избор најразличитијих боја и њихових тонова. Тиме се може постићи виши естетски квалитет. Важност боје проистиче из чињенице да готово сви људи реагују на боје њихове тонове. Различите боје, топле или хладне, већег или мањег интензитета, изазивају у људима реакције и психолошке процесе.

 

       Производи морају имати такве боје које се са облицима и орнаментима хармонично уклапају у јединствену целину. Код једнобојних производа боја прати намену, величину, облик и однос конкретног производа са другим производима које потрошачи користе. Тако је потребно усаглашавати боје одеће и обуће, намештаја и зидова, фасаде зграда и околине и тако даље. Ако производ има више боја тада сви елементи производа, који су различито обојени, морају бити у хармонији. Проблем хармонизације боја решава се поштовањем правила слагања боја.

 

      Боја као елемент естетског квалитета најчешће је пресудан фактор за одлучивање потрошача о куповини. Пошто је брза и ефикасна продаја циљ производње и пословања, боја може да послужи као средство за увећање обима продаје.

 

      При избору боја нужно је руководити се следећим критеријумима:

 

      1) Боја мора да прати функцију производа.

 

      2) Боја мора бити усаглашена са величином и обликом производа.

 

      3) Производи морају бити обојени зависно од тога којој групи потрошача су намењени (узраст, пол, образовање, навике...)

 

      4) Боја производа мора код птрошача да изазива лепа осећања и задовољство при коришћењу производа.

 

      5) Боја производа мора бити сагласна актуелној моди.

 

      6) Боја мора утицати на формирање доброг укуса код потрошача.

© 2023 by sssbrankoradicevic. Proudly created with  Wix.com

bottom of page