top of page

                                                      ЛЕКЦИЈА Бр.2

 

                                         ТЕКСТИЛНИ МАТЕРИЈАЛИ

 

      По геометријској форми текстилни материјали се деле на линеарне (пређа) и дводимензионалне (тканина, плетенина,  неткани материјал). Велики број особина који дефинишу текстилне материјале одређују и појавне облике и карактеристике квалитета. Постоји неограничен број различитих врста текстилних материјала који могу да буду намењени најразноврснијој употреби, почев од одевне, преко декоративне до техничке. Одевна и декоративна намена подразумевају актуелан и атрактиван дизајн и дозвољавају најмаштовитије и најсмелије комбинације.

 

      Многе тканине су постале стандардне и класичне и представљају базу свих нових варијанти. Њихови називи су неопходан сдржај стручног језика и кључ за споразумевање између креатора дизајна, инжењера и трговине. Сами називи текстилних материјала, по етимологији, су разноврсни и имена добијају од географских имена места на којима су настали (нпр. кепер из Нима), затим на основу сировинског састава (нпр. алпака-длака ламе) или по изгледу карактеристичног дезена (нпр. пепито). За многе тканине њихово име представља у исто време и изглед и карактеристике и намену.

 

      Познавање значења назива тканина, у суштини представља познавање материјала, његовог изгледа, квалитета и употребе. Такође представља и основ у раду како ктеатора, тако и свих оних који учествују у циклусу реализације тканине укључујући и маркетинг и трговину.

 

     *Етимологија – наука о пореклу речи.

 

 

                                                          

                                                        ЛЕКЦИЈА бр.8

 

                                                            ЕФЕКТИ

 

      Најконцизнија дефиниција ефеката је да су ефекти „нешто што треба да привуче пажњу  и да остави утисак“. Опширнија објашњења овог појма, а која се могу наћи усветским енциклопедијама, могу се у целости применити и на дизајн текстилних материјала. 

 

      Вероватно је чак и у најстарија времена, када је текстил имао искључиво заштитну улогу, постојала јединка која је више од осталих обраћала пажњу на избор коже одевног предмета са жељом да остави утисак и да се разликује од осталих од мноштва. Током историје, преко низа нових функција, текстил се карактерисао увођењем специфичних обележја, односно ефеката. Та обележја су имала за циљ да обезбеде текстилу нова визуелна, тактилна и естетска својства која могу да нагласе социјалну припадност, занимање, или да шокирају необичношћу односно екстраваганцијом.

 

     Дизајн текстила представља јединство веома развијене технологије и примењене уметности а ефекти се могу постићи кроз оба поменута фактора, како технологијом тако и самим дизајнерским решењима. Ефекти се могу постићи коришћењем различитог понашања појединих текстилних сировина према разним хемијским агенсима, бојама, мешањем различито обојених влакана, варирањем пређа и њиховог положаја.

 

     Одећа се може ефектно индивидуализовати  и бројним апликацијама, кројевима и детањима.

 

 

                                                          

                                                            ЛЕКЦИЈА бр. 9

 

                                              БОЈЕ И ОПЛЕМЕЊИВАЊЕ

 

     Основна особина индустрије оплемењивања текстила је њена комплексност, што је последица природе и облика материјала који се обрађује. Оплемењивање се може извршити на свим облицима текстилног материјала, при чему сваки од ових облика захтева различит начин обраде, а такође се разликују и машине и уређаји који се при томе користе. 

 

     Крајње карактеристике текстилног производа произилазе из доприноса појединих основних компонената текстилног материјала, и то:

 

  1. Влакана

  2. Пређе

  3. Тканине и плетенине

  4. Оплемењивања

  5. Бојења

 

     Свака од ових компонената значајно утиче на крајњи изглед производа, његово понашање приликом експлоатације и одржавања као и на одеђивање века трајања производа. У зависности од сврхе, значај појединих компонената може бити различит. Ова разлика може бити наручито изражена између индустријског текстила и текстила за одећу, односно текстила за примену у домаћинству. Тако код индустријског текстила боја није од битнијег значаја, док је код одеће и текстилног материјала за примену у домаћинству високо на листи приоритетних својстава. Код индустријског текстила обично се фактор комфора (понашање приликом експлоатације) замењује фактором перформанси (одржавање).

 

     У зависности од интеракције појединих фактора текстилни производи могу поседовати одређени текстилни карактер и деловати као: меки и крути, груби или нежни, сјајни или мат, волуминозни или равни, јарки или мутни, светли или тамни, равномерно обојени или местимично, необојени или дезенирани.

 

    Изглед текстилног производа комбинација је визуелног утиска и ефекта опипа, a врста примењеног оплемењивања и боја текстилног материјала од примарног је значаја код одређивања употребне вредности текстилног материјала.

                                                          

                                                           ЛЕКЦИЈА бр. 4

 

                                                     ELEMENTI ODEVANJA

 

     Prolazeći dugačak put prerade, tekstilni materijal na kraju tog puta dolazi do faze kada se, pretačući se pored ostalog u najraznovrsnije odevne oblike, istice sva njegova specificnost, bogatstvo strukture i lepota. Pojam odevnih predmeta obuhvata u svom najširem značenju gornju odeću,donju odeću,”pokrivače” za glavu, čarape i po funkciji njima srodne predmete, a takodje i odeću ,rukavice, kravate, šalove, marame i detalje.

 

     U razvoju odeće kroz milenijume, pored njene osnove namene, zaštite čovečijeg tela od spoljnih, prvenstveno klimatskih uticaja koji bi mogli štetno delovati na njegovo zdravlje, postepeno se sve više naglašavao estetski faktor kao odraz kulturnih, ekonomskih i drustvenih odnosa. To je učinilo da su se pod uticajem mode odevni predmeti menjali i “izmeštali” internacijalionalizujuci se ali ipak, sve vreme zadržavajući harmonijski sklop izgleda i funkcije.

 

     Oduvek su moćni kulturni i industrijski centri direktirali, pored ostalog, i modne trendove u odevnoj industriji. Ovo je dovelo da su se u mnogim jezicima sveta,pa tako i u našem,zadržali brojni strani izrazi kojima se opisuju elementi odevanja.

                                                          

                                                            ЛЕКЦИЈА бр.6

 

                                          KOMFORNA SVOJSTVA TKANINA

 

     Istraživanja u oblasti konfora tkanina odlikuju se značajnom kompleksnošću, s obzirom da kriterijumi konfora zavise od interakcije fizičkih, fizioloških i psiholoških faktora. Konfor je subjektivan parametar kojeg je veoma tesko dovesti u vezu sa objektivinim fizičkim merenjima.

 

     Zato su istraživanja u ovoj oblasti okarakterisana sa dva osnovna prilaza. Prvi se sastoji u merenju fizičkih svojstava materijala ili odeće kao što su npr.toplotno-izolaciono svojstva, propustljivost vodene pare i vazduha, brzina sušenja itd. Drugi prilaz ukljucuje testove sa ljudskim subjektima, tzv.eksperimentalna nošenja. kao i subjektivno mišljenje testiranih osoba u vezi sa konforom (tj.da li smatraju odeću toplom, hladnom, udobnom, neudobnom itd).

 

     U pokušajima objektivizacije kriterijuma konfora tekstilnih površina često se vrši poredjenje sa tekstilnim površinama za koje se apriori smatra da su superiorne(npr.tkanine od štapel vlakana prirodnog porekla). Pri tome se kriterijumi koji se najcešće primenjuju za karakterisanje estetsko-konfornih svojstava tkanina svode na:

 

1.FIZIČKO-GEOMETRIJSKA SVOJSTVA

2.POVRŠINKSA SVOJSTVA

3.TRANSPORT TOPLOTE

4.MEKOĆU I POVRATAK POSLE KOMPRESIJE

5.PROPUSTLJIVOST VAZDUHA

6.BRZINU TRANSPORTA VODENE PARE PRI FIKSIRANOJ RELATIVNOJ VLAŽNOSTI

7.APSORCIJU VODE I KVASENJA

8.BRZINU SUŠENJA

                                                          

                                                           ЛЕКЦИЈА бр.3

 

                                       KONCEPCIJA TEKSTILNIH POVRŠINA

 

     Koncepcija nekog proizvoda bazira se, prvenstveno, na njegovoj nameni iz koje proističe niz osobina koje on mora da zadovolji.Tekstilne površine, čija struka i sirovinski sastav, pa samim tim i izgled i karakteristike kvaliteta, mogu biti vrlo raznorodni i mogu imati raznovrsnu krajnju namenu.Prema široj nameni, moguće je podeliti ih u tri osnovne grupe:

 

1. odevni materijali

2. dekorativni materijali

3. tehnicki materijali

 

     Svaka od ovih grupa, prema konačnoj nameni mora da ispuni niz zahteva i zadovolji odredjene kriterijume. Kada se radi o odevnim i dekorativnim tekstilnim površinama jedan od primarnih zahteva je, kao što je već istaknuto, izgled koji mora da bude saglasan sa najužom namenom i mora da uvažava niz faktora i elemenata pri postavljanju koncepcije izgleda.

 

     Koncepcija tekstilnih materijala obuhvata izbor parametara od značaja, njihovo variranje, organizovanje i slaganje u skaldnu celinu, koja dozvoljava unapred postavlejni cilj. Da bi ovako složen zadatak mogao uspešno da se obavi, potrebno je potvrditi sve neophodne parametre, čijim se pogodnim kombinovanjem ostvaruje material tačno definisanih karakteristika.

     

     Osim toga, neophodno je poznavati medjusobne relacije odlučujućih parametara i njihove medjuzavisnosti. Raspolažući ovim činjenicama moguće je uspešno koncipiranje proizvoda koji će zadovoljiti zahteve kupca, izgled, kvalitet i cenu.

 

 

                                                     

                                                           ЛЕКЦИЈА бр.7

 

                                                 HIPERSISTEM TKANINA

 

      Tkanina predstavlja sistem,ciji je podsistem predivo, a njegovi elementi tekstilna vlakna. Tkanina u okruženju koje obuhvata ambijent, vreme, mesto, prostor, drustvo (sa svim atributima), predstavlja hipersistem.

 

     Pri postavljanju koncepcije tkanih materijala, neophodno je da se za polaznu osnovu uzme hipersistem, izvrši njegova analiza i ustanovi uloga svakog od sistema i podsistema, kao i medjusobne zavisnosti i odnosi unutar njega sa postavljanjem tkanine u centar, i relacijama centralnog sistema sa sistemom okruzenja. Istovremeno tkanina je i “poluproizvod” s obzirom na konačan oblik u kome ona ispunjava svoju ulogu, transformisana u odeću ili korišćena kao ambijentalni material u opremanju životnog i radnog prostora. Konačna verzija tkanine zadovoljava i upotrebnu funkciju, kroz jedinstvo morfologije (gradje,struktura,forma) i aksiologije (sadržaj, odnosno kvalitet), odnosno preko harmonijske ravnoteže estetskog i uporebnog kvaliteta.

                                                       

                                                       ЛЕКЦИЈА бр.5

 

                                                             ТКАНИНА

                                                                          

      Највећу групу текстилних површина сачињавају тканине. Тканина се ствара међусобним преплитањем  два система испредених нити-жица, које се технологијом предења упредају у предивне нити- пређе

 

      Испредене нити једног система по дужини тканине зову се основа, док се други систем испредених нити у попречном правцу зове потка. Међутим, има тканина са два и више система основа и једним системом потки, са два и више система потки и једим системом основе, и тканина са два и више система испредених жица у оба правца у разним односима, што све зависи о врсти и  намени ткане површине.

 

      Упредене нити  жице од различитих влакана, у ширем смислу зовемо предиво. Разлоикујемо предиво за основу и предиво за потку. Предива има разних врста, а могу се разликовати по сировинском саставу и по дебљини предивне нити. Тако добијено предивоиде на даљу дораду оплемењивања и бојења, након чега се испоручује за потрбе ткања и плетења. Предиво за ткање се снује на основним ваљцима, уводи у ткачке машине и тка.

 

      Све врсте тканина могу  се сврстати у неколико група. Тканине за мушко и женско рубље, за мушка и женска одела, за мушке и женске мантиле  и капуте, тканине за постељину, за покућство и декорацију, за техничку и медицинску употребу, за ватрогасна одела и низ других тканина за наменску употребу. Осим ове глобалне поделе, тканине се могу делити и по трговачким називима, посировинском саставу, преплетајима, дужини  и ширини итд.

 

      Трговачки називи често немају никакве везе са стварним особинама тканине јер настају по вољи трговца, у интересу маркетинга и боље продаје.

ЛЕКЦИЈА Бр.1

 

ТЕКСТИЛНЕ СИРОВИНЕ 

 

      Текстилне сировине као градивни елементи текстилног материјала су носиоци њихових основних особина. Особине влакана и текстилних материјала су најчешће, када се ради о хемијским и топлотним својствима, индентичне. Када се ради о механичким карактеристикама могуће су извесне модификације грађом и структуром текстилних материјла. То значи да познавање влакана и њихових карактеристика представља и познавање могућих особина текстилних производа.

      Када се ради о дизајну сировине имају удела и у изгледу и у рељефу и у опипу. На пример:

     -Тканину израженог сјаја могуће је реализовати од влакана која су сјајна као што је свила, вискоза, полиамид, полиестар.

     -Тканина ће имати мек и топао опип и изглед од еластичног влакна топлог опипа, као што је на пример вуна.

     -Влакна различите способности скупљања у мокрој средини користе се за добијање тканина набране површине, на пример индијско платно.

       На основу различитих комбинација влакана и начина њихове прераде у текстилне материјале, могуће је остварити тачно жељене карактеристике, изглед и понашање, то јест на основу намене производа и његове концепције, неопходно је извршити оптималан избор сировинског састава.

      На тржишту се данас, углавном појављују влакна под трговачким називима, на пример: најлон, перлон и слично. Из таквих назива тешко је установити њихове особине. Због тога познавање назива влакана представља услов за сналажење при избору основних сировина за компоновање и реализацију текстилних материјала, али и за њихово квалитетно оцењивање. 

 

                                        ВРСТЕ ТЕКСТИЛНИХ СИРОВИНА

 

 

Азбест – неорганско несагориво влакно минералног порекла

Алпака – влакно ламе

Ангора – влакно ангорске козе или зеца

Ардил – вештачко целулозно влакно

Багдадска вуна – тамна вуна за тепихе

Бакарна свила – вештачко целулоно влакно са додатком бакра

Вискоза - вештачко целулозно влакно

Вуна – влакно овце

Гуанако – длака јужноамеричке ламе

Електа – најодабранија и најфинија вуна

Еспарто – кончасти листови траве за асуре

Зени – протеинско влакно добијено из кукуруза

Империјал – вуна шпанске мерино овце

Јута – влакно из лике стабљике јуте

Конопља - влакно из лике стабљике конопље

Котон – памук

Крилор – трговачки назив за полипропиленска влакна

Лан – текстилно влакно

Минерална влакна – влакна добијена из минерала

Најлон – врста синтетичког текстилног влакна

Перлон - трговачки назив за полиамид 6

Спандекс – полиуретанско влакно

Тефлон – тетафлуоретиленско влакно

Хеланка – најлон, текстурирани филамент

 

                                                          ЛЕКЦИЈА бр.10

 

                                                   КВАЛИТЕТ ПРОИЗВОДА

 

      Квалитет је материјално својство и последица структуре производа. Квалитет за човекова чула може бити видљив и невидљив. Први, видљив квалтет је доступан чулима: величина, облик, боја, квалитет тона (музички уређај), квалитет текстуре и слично. Такође, квалитет који се може оценити тестирањем производа је видљив квалитет (вожња аутомобилом, седење на столици или фотељи, лежање на лежају и слично). Видљив квалитет производа се ствара, анализира, оцењује и коригује у процесу дизајнирања. Касније интервенције, редизајнирање, је сложеније и скупље и са неизвесним исходом.

 

      Невидљив квалитет производа човек ни чулима не може оценити. То су физичко – механичка својства материјала, неки делови склопа или подсклопа који се „не виде“. Он се може декларисати а да и не постоји.

 

      Ниво квалитета може бити: ниски, средњи, високи и луксузни. Квалитет прати одговарајућа цена.

 

      Квалитет производа у материјалном и употрбном смислу представља његову способност да:

 

      1) Служи сврси

      2) Буде дуговечан

      3) Не отказује у употреби

      4) Лако се одржава и сервисира

      5) Минимално троши енергију

      6) Буде естетичан, економичан, ергономичан и друго.

                                                          ЛЕКЦИЈА бр.11

 

                                             ТЕКСТИЛНА ТЕХНОЛОГИЈА

 

      Текстилни производи спадају угрупу производа широке или масовне потрошње. Они, као и храна представљају основну потребу сваког човека, па задатак текстилне индусртије да тржиште перманентно снабдева неопходним и разноврсним артиклима, који се карактеришу високим степеном функционалности и специфичности примене.

 

     У широкој лепези текстилних проитзвода текстилна предузећа се опредељују за уже области свога деловања. Тако производе ткане или плетене материјале као финалне производе, који се затим могу конфекционирати у низ различитих  одевних или техничких артикала.

 

     Сировине које се прерађују у текстилној индустрији поседују различита својства од којих су многа, по својим хемијским и физичким карактеристикама супротна. Тиме сировине дају текстилним производима основна обележја и основни опсег њихове намене.

 

     Текстилна технологија је прилагођена текстилним сировинама тј. типу материјала, па се делатност текстилних предузећа дели на прераду памучних, вунених или свилених производа.

                                                          ЛЕКЦИЈА бр.12

 

                                УСАГЛАШАВАЊЕ ДИЗАЈНА И ТЕХНОЛОГИЈЕ

 

      Циљ текстилне технологије је да од основних сировина-влакана произведе текстилни материјал, који поседује низ одређујућих техничких карактеристика. Производња се, међутим дефинише са бројним параметрима променљивог карактера, који омогућавају добијање материјала различитог квалитета и естетских својстава.

 

     Дефинисање производа је производ тесне сарадње дизајнера и технолога. Технолог треба да оствари и преведе на технички језик креативне идеје дизајнера и низ других особина које се не запажају али се исказују у току експлоатације.

 

     Један од ограничавајућих услова при изради текстилних материјала је прилагођавање производа производним могућностима предузећа. То значи да се основна концепција производа мора усагласити са могућностима, расположивим машинским парком, обученошћу и способношћу.

 

     Техничка  документација, којом се дефинише технолошки процес, услов је траженог квалитета а тиме и спровођења замисли дизајнера.

                                                          ЛЕКЦИЈА бр.13

 

                             ОДНОС ДИЗАЈНА И ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ

 

     Повољни економски резултат је циљ сваке производње па и производње текстила. Он зависи од степена припреме за континуалну производњу тј. од могућности осваривања планиране производње, без непредвиђених интервенција и прекида.

 

     Обезбеђење ефикасне производње у директној је спрези са техничко-технолошком припремом, чије се извођење базира на маркетинг испитивањима и решењима конструкције производа, кроз процес дизајнирања. Однос маркетинга и дизајна са техничко-технолошком припремом је основни и битан услов за релизацију производног програма и спровођење концепције сваког артикла предвиђеног дизајном.

 

     Детаљна разрада појединих технолошких поступака укључује утврђивање неопходних операција, њихов редослед, режим рада, организацију радних места, обезбеђење сировина, материјала и полупроизвода.

 

     Прилагођеност производа производном процесу и његовим могућностима као и процес дизајнирања, успешно се постиже само уз  блиску сарадњу дизајнера и техничког сектора.

                                                          ЛЕКЦИЈА бр.14

 

                                                        Врсте текстилних материјала

 

У зависности која се влакна користе, материјали имају свосјтва која имају влакна од којих су сачињена. Јачина и еластичност материјала зависи и од врсте добијања (тканина, плетенина, неткани текстил..), као и од врсте преплетаја који је коришћен.

 

Постоје три главне категорије у које се могу текстилни материјали сврстати:

1. ТКАНИНЕ

2. ПЛЕТЕНИНЕ

3. НЕТКАНИ ТЕКСТИЛ

 

Тканине су они текстилни који су настали преплитањем основе и потке. Основа се наснује на разбој и провлачењем потке у одређеном преплетају се добија ткани текстилни материјал. Тканине се одликују већом јачином и мањом еластичности од плетенина.

 

Плетенине или трикотажа су плетаћи текстилни производ или плетиво, које се састоји из петљи преплетеним међу собом у попречном и уздужном правцу, израђено од једне или више пређа. Према начину израде могу се поделити у две групе: ланчане и кулирне. Веома су распрострањени у свакодневном животу.

 

Неткани текстилни материјали су они материјали који нису настали конвенционалним технологијама ткања и плетења. Ови материјали спадају у групу неконвенционалних производа јер се по свом карактеру не могу сврстати ни у тканине ни у плетенине. Производња конвенционалних производа заснива се углавном на преради пређе, док се производња нетканих производа базира, углавном на изради пластице. Основне разлике између конвенционалних и нетканих производа је у томе што су влакна код нетканих производа појединачно распоређена, а не у тракама или сноповима. Ова влакна се одржавају ,,раздвојена'' и таква структура остаје и при учвршћивању и оплемењивању нетканих производа.

                                                          ЛЕКЦИЈА бр.15

 

                  Основне карактеристике текстилних материјала и њихова употреба

 

Сваки текстилни материјал, без обзира у коју групу спада, има своје карактеристике и својства. У зависности за коју се намену бира материјал, сагледавају се сви услови које један материјал треба да испуни.

 

У одевној индустрији се користе најразличитији материјали, у зависноси од потребе тржишта. Тканине се користе за израду сакоа, панталона, кошуља, јакни... Плетенине се користе за израду доњег веша, чарапа, џемпера, блуза, спортских одевних предмета, јакни,панталона... Неткани текстил се користи у изради капута, шешира и као пунилац у јакнама.

 

Тканине могу имати велику јачину уколико се користе преплетаји који имају пуно везивних тачака (кепер, атлас), и такве тканине имају малу или готово никакву еластичност. Плетенине карактерише то што се шире у свим правцима и као такве е не могу коритити за израду тешких комада јер ће се ,,истеглити'', односно развући. Неткани текстилни материјали, у овом случају филц се користи за израду шешира и капута, може имати велику густину и чврстоћу.

 

Један исти одевни предмет уколико је израђен од два различита материјала има потпуно другачије карактеристике. Панталоне од лана се користе за лето, док се за зиму користи вуна.

 

За особе које се баве модом (дизајнери и стилисти) је од пресудног значаја познавање материјала. Дизајнер мора да зна шта се од ког материјала може направити. Стилисти су ти који готове одевне предмете комбинују и морају знати који се материјали носе у којим приликама. Такође, морају и да у једном стајлингу уклопе материјале који се међусобно слажу и који служе да истакну једни друге.

                                                          ЛЕКЦИЈА бр.16

   

                                                             ТЕКСТИЛНИ МАТЕРИЈАЛИ

 

                                                  Увод – Класификација текстилних влакана

 

Текстилни материјали се могу наћи свуда, у свим сферама. Због тога, веома је важно познавати карактеристике и својства текстилних материјала. Текстил се може користити у грађевинарству, авио индустрији, ентеријеру и сл., али и,у нејвећој мери, у одевној индустрији.Текстилни материјали могу се добити од природних и синтетичких сировина (влакана).

 

Влакна се дефнишу као тела која имају дужину више од сто пута већу у односу на пречник, односно дебљину. Влакна која се користе за израду производа у смислу задовољења потребе људи у одевању, опремању домаћинства, стамбених и радних просторија, називају се текстилна влакна. Влакна која се користе за израду производа у индустријске сврхе, нпр. ојачавање гуме при изради пнеуматике и ремења, за ојачавање пластичних маса у производњи композитних материјала, за израду филтера, мрежа, кровне конструкције, ојачавање путева, писта, антибалистичких прслука и друге заштитне одеће, називају се техничка влакна.

 

Историја производње и примене текстилних влакана (памук, вуна, свила, лан...) позната је више хиљада година. Од дервних цивилизација до данас потреба за овим влакнима непрестано постоји. Упоредо са природним влакнима, у данашње време велики значај имају влакна која потичу из хемијске индустрије тзв. хемијска влакна и могу се добити из природних и синтетизованих полимера. Данас светска производња хемијских влакана премашује производњу природних а процене су да ће у будућности ова производња расти још бржим темпом.

 

У светској птоизводњи и потрошњи, најзаступљенији су паму и вуна, а од синтетизованих полиестарска, полиамидна и полипропиленска влакна.

ТЕХНОЛОГИЈА ОДЕЋЕ ТРЕЋА ГОДИНА:

© 2023 by sssbrankoradicevic. Proudly created with  Wix.com

bottom of page