top of page

ДИЗАЈН ОДЕЋЕ ТРЕЋА ГОДИНА:

                                          

 

                                                                  IX ЛЕКЦИЈА

 

 

                                                     ИНДУСТИЈСКА ЕСТЕТИКА 

 

 

      Пол Сурио је још 1905.године створио теорију о рационалној естетици. Она се заснива на помирењу између естетике и функционализма, односно између лепог и употребног. Основни циљ индустријске естетике је развијање лепоте код индустријских производа, као и у радној и животној средини. Такође, ова теорија има за циљ да објасни везу естетике и дизајна као и других квалитета и вредности у индустријским производима.

 

      Француски естетичар Жак Виено је формулисао неколико закона који важе и данас: економичност, стил, јединство и хармонија, хармонији изгледа и употребности, комерцијалност и интегрисана уметност.

 

      Индустријска естетика не може бити замена за дизајн. Она је само правац у дизајну, чији је основно обележје естетски квалитет производа. Индустријска естетика наглашава значај лепоте производа, док друге функционалне и остале квалитете подразумева. Потреба купца је да при куповини производа исти доживи као целовит и да га прате лепе емоције док га поседује и користи. 

 

                                                                  

                                                                VIII  ЛЕКЦИЈА

 

 

                                                          ФУНКЦИОНАЛИЗАМ

 

                                                                           

       Дизајн је увек имао задатак да створи употребне предмете који ће задовољити неку потребу људи. Функционализам као правац и квалитет производа у смислу његове употребности, прво се јавио у архитектури. Сматра се да је функционализам настао средином деветнаестог века при преласку са занатске на индустријску производњу.

 

      Основни принцип функционализма је да су лепота и други атрибути предмета у другом плану у односу на функцију. Естетски и други квалитети трба да произађу из употрбности – функције предмета. Међутим, потпуна примена функционализма носи опасност да производи буду једнолични, монотони и типизовани. Зато треба тежити да се у дизајнирању не инсистира само на функционализму.

 

      У теорији дизајна су прихваћене три аналогије:

 

  1. Механичка;

  2. Органска;

  3. Морална;

 

      Механичка аналогија заснива се на уверењу да функционални предмети самим тим имају и лепоту и друге квалитете. Производ је леп само ако је технички савршен.

 

      Органска аналогија заснива се на уверењу да су лепота и савршенство природе узор за дизајнирање производа. Функционални производи имају аналогију са разним облицима и њиховим елементима у природи.

 

      Морална аналогија заснива се на асоцијативном дејству употребних предмета на емоције, свест и психосоциолошко биће човека из чега проистичу и моралне вредности људи. Употребни предмет мора да одражава стил, културу и време када је створен као и елементе морала.

                                                                      VII  ЛЕКЦИЈА

 

 

                                                                УНИКАТНИ ДИЗАЈН

 

 

      Стари мајстори – занатлије су често  израђивали употрбне предмете у малим количинама. При том, они су поштовали жељу купца.  Важно правило уникатног дизајна је урадити само један предмет, а ако се употребни предмет израђивао уједном примерку такав предмет се звао уникат. Уникат, поред употребног, има и социолошки и психолошки значај, јер је обезбеђивао је статус купца. Поседовати уникат значило је имати друштвени престиж.

 

      Уникатни дизајн данас користи савремену технологију, компјутере, нове материјале итд. Предност овог дизајна је у непостојању проблема продаје али постоји и велика одговорност због захтева купаца. Фирма која негује уникатни дизај увек има своје купце који су јој лојални.

 

      Уникат је намењен познатом купцу, а ако то није случај купац ће се сигурно појавити.

 

      Уникатни дизајн се обично јавља при појави нове моде или модног хира.

 

                                                                       VI ЛЕКЦИЈА

 

 

                                                              ПРАВЦИ У ДИЗАЈНУ

 

 

      Дизајн се развијао кроз различите периоде људске историје, добре и лоше (на пример ратови). Свако стваралаштво у области употрбних предмета има свој континуитет. У појединим периодима стваралаштво је имало обележја која су га чинила посебним правцем. Сви правци су били специфични, зависно од својства употребних предмета који су припадали сваком од њих.

 

      У данашњем облику дизајн се развио тек после другог светског рата. Корени дизајна су у далекој прошлости и изникли су из старих заната и уметности. Данас је дизајн стваралачка дисциплина коју карактеришу производи и њени резултати. Ти производи имају различита својства која обележавају разне правце у дизајну.

 

      Људи су у прошлости подржавали успеле стилове и моде, вршећи на тај начин економска, социолошка и психолошка дејства на њих. Сви велики стилови истовремено представљају и правце у стварању материјалних добара, односно употребних предмета. То се посебно односи на архитектуру, одећу, обућу, накит, намештај и друго.

 

      Данас нема великих стилова али постоје специфични правци у дизајну. Најважнији правци и фазе развоја дизајна су:

 

  1. Уникатни дизајн

  2. Функционализам

  3. Индустријска естетика

  4. Стајлинг

  5. Метафоричан дизајн

  6. Рационалан дизајн

  7. Чист дизајн

  8. Аеродинамичан дизајн

  9. Интегралан дизајн

 

 

                                                                     V ЛЕКЦИЈА

 

 

                                      ДИЗАЈН КАО СИМБОЛ КВАЛИТЕТА ПРОИЗВОДА

 

 

      Квалитет је материјално својство и последица структуре производа. Квалитет за човекова чула може бити видљив и невидљив. Први, видљив квалтет је доступан чулима: величина, облик, боја, квалитет тона (музички уређај), квалитет текстуре и слично. Такође, квалитет који се може оценити тестирањем производа је видљив квалитет (вожња аутомобилом, седење на столици или фотељи, лежање на лежају и слично). Видљив квалитет производа се ствара, анализира, оцењује и коригује у процесу дизајнирања. Касније интервенције, редизајнирање, је сложеније и скупље и са неизвесним исходом.

 

      Невидљив квалитет производа човек ни чулима не може оценити. То су физичко – механичка својства материјала, неки делови склопа или подсклопа који се „не виде“. Он се може декларисати а да и не постоји.

 

      Ниво квалитета може бити: ниски, средњи, високи и луксузни. Квалитет прати одговарајућа цена.

 

      Квалитет производа у материјалном и употрбном смислу представља његову способност да:

 

      1) Служи сврси

      2) Буде дуговечан

      3) Не отказује у употреби

      4) Лако се одржава и сервисира

      5) Минимално троши енергију

      6) Буде естетичан, економичан, ергономичан и друго.

 

 

 

© 2023 by sssbrankoradicevic. Proudly created with  Wix.com

bottom of page